Četvrt veka plesne bajke Aleksandra Josipovića

da li ste za ples predlog 3 copy_1280x919

Mnogo igre i lepih trenutaka, pregršt putovanja po belom svetu, dobri i manje dobri ljudi, neobične situacije i još mnogo toga zanimljivog i uzbudljivog obeležili su četvrt veka dugu plesnu bajku Aleksandra Josipovića (34). Povodom završetka svoje dvadesetpetogodišnje međunarodne plesne karijere, ovaj proslavljeni umetnik kaže da je svaki kraj novi početak i siguran je da će se, kao i dok je aktivno igrao, i ubuduće paziti ljudi koji su znali da ga brzo pohvale i olako da ga kritikuju.

_DJT0178 Aleksandrar Josipovic_1280x850

Kada radi sa svojim studentima, Aleksandar se seti svojih profesora koji su mu govorili istinu u oči

Najlepše u pozivu plesača bilo mu je to što se izborio da uvek bude svoj i slobodan kao ptica, a najizazovnije da uspostavi konstruktivnu saradnju sa, kako kaže, „novokompovanim intelektualnim-umetničkim veličinama”.
U karijeri u kojoj dominira desetogodišnja saradnja Mulen Ružom, najpoznatijim kabareom na svetu, izdvajaju se i pet titula državnog prvaka Jugoslavije, nastupi pred članovima svetskih kraljevskih porodica, brojnim državnicima i predsednicima država i gostovanje pred više od 100.000 ljudi na karnevalu u Rio de Žaneiru, 2009. godine.

_MIK6815_640x960Aleksandar je bio zvanični predstavnik Francuske na svetskom plesnom kongresu UNESCO-a, radio je sa najpoznatijim koreografima i plesnim stručnjacima. Do sada je objavio četiri knjige iz oblasti plesa, plesne pedagogije i plesne terapije, a uspešno se bavi i pedagoškim radom. Pre sedam godina učestvovao je i u Pesmi Evrovizije u Beogradu, a prošle godine i kao sudija u prvom izdanju TV šou programa Ples sa zvezdama.

F1010019_1280x857

Nakon našeg prvog intervjua 2004. godine Aleksandar je mojim prijateljicama i meni obezbedio specijalne ulaznice sa popustom

Sa Aleksandrom sam se prvi put sreo u Parizu kada je sa nepune 23 godine bio najmlađi umetnik u Mulen Ružu sa zadatkom da u dve večernje predstave, uz šezdesetak kolega, odigra kankan, izvede razne okrete, špage i zvezde, da bude pirat, cirkuzant, musketar, vojnik i čuvar uspavane princeze. U predstavu Féerie u kojoj je nastupao više od decenije, a koja je na repertoaru od 1999. godine uloženo je više od šest miliona evra.

alex14_639x960

Više hiljada puta je nastupio, a kankan je prestao da broji kada je samo za levu nogu uradio 25.000 puta

Dok su razdragani stranci stajali u nepreglednoj koloni na ulazu, jedini plesač iz Srbije uveliko je bio u svlačionici, gde je stavljao šminku i oblačio prvi od 28 kostima, koliko ih je menjao svake večeri. Priliku da zaigra na slavnoj pozornici staroj 126 godina, na kojoj su nastupali Edit Pjaf, Lajza Mineli, Frenk Sinatra, Elton Džon i mnogi drugi, ukazala mu se 2002. godine kada je posle 11 godina u lazarevačkom klubu RMP dobio poziv da igra u Kini, u šou programu francuskog kabarea. Na predlog koreografkinje Klodet Volker ubrzo je počeo da se raspituje o audiciji.
– Ta divna bakica koja ume da ceni profesionalce dala mi je ideju da odem u Pariz – seća se Aleksandar.
OLYMPUS DIGITAL CAMERAPaket sa video materijalom i biografijom koji je poslao iz Beograda putovao je do francuske prestonice punih mesec dana, a ubrzo nakon toga stiglo mu je garantno pismo iz Grada svetlosti. U čuveni kabare primljen je nakon tročasovne audicije. Bio je ubeđen da će proći, a samopouzdanje se pojačalo jer je test počeo latino densom, kategorijom u kojoj je bio višestruki prvak Jugoslavije.
– Svoj prvi nastup u životu pamtim po tome što nisam mogao da spavam od silnog uzbuđenja. Sa nestrpljenjem sam čekao da dođe taj trenutak i da izađem na scenu.
Iako sada menjam scenu, umetnik u meni nigde neće otići. Samo je bojno polje novo i to je sve. Sada kada sam okačio patike o klin, osećam olakšanje jer znam da mi svakodnevni ukus scenske šminke, silna presvlačenja i ostalo neće nedostajati – priča mi Aleksandar 2015. godine, jedanaest godina nakon našeg prvog susreta.

Aleksandar sa Ajom Jung

Aleksandar sa Ajom Jung

Priseća se i da je plesom počeo da se bavi kao devetogodišnjak i da je u pubertetu imao želju da bude arhitekta. Ipak, svaki slobodni trenutak trošio je na ples, a njegovi roditelji u šali su govorili da je u detinjstvu bio zvrk. Priča mi kako se početkom devedesetih godina sa sestrom upisao u novootvorenu plesnu školu u svom rodnom mestu.
– Tadašnji klub preselio se u Lazarevac, a ja sam morao svakog dana da putujem iz Velikih Crljena na treninge. Časovi u školi su trajali do 18.50, a ja sam nakon toga sa partnerkom Marinom Jeremić jurio kući, a zatim trčao na stanicu kako ne bih zakasnio na autobus u 19 sati.

josipovic-3_1280x853

Sa porodicom na snimanju emisije „Tv lica“ Tanje Peternek

I danas, kad god je u Srbiji, iskoristi vreme da se vidi sa prijateljima i da ode kod roditelja na porodični ručak. U bogatoj karijeri u kojoj se susretao kako sa sujetnim, tako i sa ljudima stabilnog karaktera, naučio je da, što je u njemu više želje da bude zahvalan na malim stvarima u svom životu, to se one veće same pojavljuju. Srećnim ga čine sitnice, zahvalan je što je zdrav i živ i i dalje se vodi onom starom poslovicom „ko tebe kamenom – ti njega hlebom“.
– Ostajem dosledan sebi. I dalje ću krajičkom oka gledati na svet plesa i biti zahvalan za sve nove projekte koji budu dolazili – rekao mi je Aleksandar.

Tekst o magiji Mulen Ruža, šoua u kojem je Aleksandar proveo karijeru pročitajte ovde.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Milovan Knežević, RTS, privatni album

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: