Nenad je obišao sela i gradove i pronašao 50 najlepših mesta za odmor u Aranđelovcu, Topoli i Kragujevcu

Nenad Blagojević, osnivač i urednik portala Priče sa dušom, u svojoj novoj knjizi predstavlja 50 najlepših mesta za odmor u Šumadiji.

Putujući po Šumadiji, gde se i nalazi redakcija sajta Priče sa dušom, osnivač i urednik tog portala detaljno je obišao Aranđelovac, Topolu i Kragujevac i, kako kaže, pronašao 50 najlepših mesta u ovom delu Srbije.

Tako je nastao prvi moderan turistički vodič namenjen putnicima i porodicama koji žele samostalno i bez žurbe da upoznaju lepote šumadijskog kraja na stotinak km od Beograda.

Vodič je za one koji žele da se odmore na selu i nadišu se svežeg vazduha, da probaju domaću hranu, da vide manastire i crkve među brdima i dolinama, ali i da pronađu gradske kutke tri pomenute šumadijske opštine.

Kako ste došli na ideju da napišete vodič i zbog čega ste odabrali Šumadiju?

„U selu iza Bukulje, blizu Aranđelovca, proveo sam sve školske raspuste, a vremenom sam počeo tom kraju sve češće da se vraćam. Prvo je to bilo vikendima, zatim sam tamo otvorio firmu, a onda počeo da polovinu nedelje pišem moje priče u Trešnjevici, a drugu polovinu u rodnom Beogradu. Kako imam licencu turističkog vodiča, u Topolu i Aranđelovac, dva mesta koja su naši kraljevi odabrali za život i odmor, krenuo sam da dovodim strance.”

„Potencijal Šumadije je veliki, taj kraj je postao popularan u vreme epidemije, a prijatelji su me stalno ispitivali šta tamo ima da se vidi.”

„Zimus sam rešio da domaćim turistima predstavim ta skrivena mesta, od restorana sa najboljim pečenjem, kuća sa bazenom i umetničkih ateljea do pešačkih staza, manastira i istorijskih mesta. Tako je ovog proleća izašla moja prva knjiga „50 najlepših mesta u Šumadiji“. Pošto na Pričama sa dušom uvek pišem o ljudima, pozvao sam i 11 lokalaca da mi pripomognu i oni su izabrali dodatnih 25 mesta na kojima piju kafu, jedu palačinke i kolače, šetaju se, kampuju, provode slobodno vreme.“

Čemu teži moderan turista i šta želi da vidi?

„Ima nekoliko godina kako su navike evropskih turista, pa i naših počele da se menjaju. Ljudi žele iskren odnos, umesto često izveštačenog osmeha na recepciji skupih hotela, žele da se sretnu sa lokalcima, da jedu u restoranu sa meštanima, da probaju domaće specijalitete, da vide naša sela, da spavaju u autentičnim kućicama, da se šetaju. Korona je ubrzala taj povratak prirodi, pa iz tog razloga većina onih koji žive u gradovima i mogu sebi to da priušte, vikendima idu u etno-sela, u lokalne kafane, na proplanke, ne bi li pobegli od buke i gužve.”

Zbog toga sam napravio spisak mesta „sa dušom“ od kojih mnoga nisu na mapama turističkih agencija.

Koja to mesta zaslužuju epitet „sa dušom“?

„To su ljudi i mesta o kojima inače pišem. Reč je o malim, uglavnom preduzetničkim radnjama poput pitare u Aranđelovcu koja jedina nudi pitu sa paprikom i kačkavaljem, zatim pečenjare u kojoj se služi samo jedan specijalitet – praseće bajadere ili skrivenog ekološkog hostela u Bukoviku, gde se deca igraju sa kozicama, trče po livadi, dok roditelji piju vino roze od organskih kupina ili šejk od malina.”

Posetio sam manastire, neobične kafiće, seoska domaćinstva gde se može prenoćiti, kupiti ajvar ili trešnje u tegli, gde se rashladiti u toku leta…

“Knjiga je modernog dizajna, sa više od 200 fotografija i u formatu francuskih vodiča, a prodajemo je preko sajta Priče sa dušom i u Turističkim organizacijama u Kragujevcu i Aranđelovcu.“

Rođeni ste u Beogradu, a radite u okolini Aranđelovca. Kako izgleda život van prestonice?

Ja polovinu vremena provodim tamo, a polovinu ovamo. Priroda i selo mi dosta prijaju pre svega zbog vazduha i ruže vetrova, a moram priznati da su i ljudi rasterećeniji nego u Beogradu i imaju druge, opuštenije teme za razgovor. Ja to nazivam „zdravom pameti“. U selima je život bliži nego u gradu, nema stresa i sve ide svojim tokom, u skladu sa prirodom. Zbog toga i ne čudi što sam neke od svojih najboljih priča napisao upravo u Trešnjevici, baš kao i ovaj turistički vodič o Šumadiji.“

Vodič se može naručiti ovde.

Izvor: Detinjarije.com

Ostavite odgovor