Najbolji maturanti Vojne gimnazije: Znanje je njihovo oružje

Nekoliko minuta nakon što je školsko zvonce označilo kraj šestog časa, đaci Vojne gimnazije na Topčiderskom brdu Đorđe Čorbić, Ognjen Zlatić i Petar Ilić, koji je tog dana bio dežuran, čekali su me na ulazu, obučeni u svečana odela koja nose u posebnim prilikama. Po redovnom planu, usledio je odlazak do internata putem od 1.800 metara koji svakog dana pešice brzim hodom pređu za petnaestak minuta, zatim ručak, učenje, večera, slobodno vreme i povečerje u 22 sata. Ustajanje u internatu je u 6.30 kada se nastava održava pre podne i u 7 sati, kada idu popodne u gimnaziju. Dežurni učenik ustaje pola sata pre svih i budi drugove iz svog odeljenja.

Kao odlični đaci, Ognjen i Petar imaju pravo na po dva slobodna dana u toku godine (Petar na 4 jer mu je prosek 5.00), pa su odmah nakon intervjua otišli u posetu svojim porodicama u Užice i u Popovac kod Niša. I treći član vrednog tima koji sam intervjuisao, Đorđe Čorbić, poreklom iz sela Lozno kod Ušća, takođe je odličan đak, ali je tog decembarskog vikenda ostao u Beogradu, jer je narednog dana bio na dežurstvu u gimnaziji, pa je slobodne dane ostavio za drugu priliku.

– Još od detinjstva, kada sam se sa bratom igrao rata, želim da postanem vojni pilot i to ću ostvariti upisom na Vojnu akademiju naredne godine. On je tri godine stariji i trenutno je na trećoj godini Vojne akademije – priča mi Đorđe.

I Petar sebe vidi kao Đorđevog kolegu u kokpitu, dok bi Ognjen voleo da se sa diplomom Vojne akademije zaposli u specijalnim jedinicama:

– Moji su me podržali kada sam sa 15 godina zbog školovanja odlučio da odem od kuće u Beograd. Majka, kao i svaka druga majka, najmanje je bila za to, ali moja ljubav prema vojsci bila je jača od svega. Priznajem da ne volim da učim, ali da obožavam sportske aktivnosti: u fubalskom sam timu gimnazije, kao i u izviđačkom odredu Vogi.

Petar je zaljubljen u ronjenje, za šta je završio kurs, a aktivan je i u odbojkaškoj i fudbalskoj sekciji, kao i u borilačkim veštinama. Đorđe voli aikido i streljaštvo, ali i tradiciju Srbije koju neguje igrajući folklor u KUD-u Studenica u Ušću.

– Više bismo se angažovali u sportovima, ali trenutno se pripremamo za prijemni ispit u Vojnoj akademiji, pa nam na to odlazi mnogo vremena. Vežbamo matematiku i radimo vežbe za proveru fizičkih sposobnosti. Meni najslabije idu zgibovi, ali sam blizu da uradim maksimum koji se traži – iskren je Đorđe, dok Petar ističe da treba da usavrši skok u dalj.

Iza ovih momaka u 40. klasi Vojne gimnazije stoji marljiv rad i zapaženi uspesi na takmičenjima širom Srbije. Petar je, između ostalog, osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju iz latinskog jezika i treće na republičkom iz istorije, Ognjen ima treće mesto na opštinskom takmičenju iz istorije i priznanja na takmičenjima sa izviđačima i iz oblasti orijentiringa, dok su sva trojica redovni učesnici polumaratona u Novom Sadu i u Beogradu.

Pitao sam ih po čemu se njihov život i razmišljanja razlikuju od vršnjaka iz drugih škola.

– Gledajući drugove iz klase i moje drugove iz sela i okoline, vidi se velika razlika u zrelosti i u pogledu na život. Pored toga, siguran sam da je znanje koje ponesemo odavde, mnogo bolje i veće u odnosu na druge škole – objašnjava Đorđe.

– Ozbiljniji smo, jer smo sebi zadali ciljeve, za razliku od ostalih koji planiraju kako – tako da završe školu – nadovezuje se Petar.

Kući u rodno Užice, Lozno i Popovac ovi osamnaestogodišnjaci idu u proseku jednom mesečno. Navikli su se na takav ritam još od svoje petnaeste godine, a trenutno jedva čekaju maj mesec kada će maturirati u ovoj jubilarnoj klasi i prijaviti se na prijemni za Vojnu akademiju. Tamo će ih čekati novi izazovi i iskustva, a iz Vojne gimnazije poneće veliko znanje ovenčano rečenicom koju vole da izgovore: „Znanje je naše oružje“.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)