Od ideje do studije izvodljivosti, preko planske dokumentacije, projekata i svega neophodnog za izgradnju gondole na Zlatiboru prošlo je više godina, a prema onome što sam saznao tokom nedavne posete mestu na kojem će se ona nalaziti, čini se da će se prvi putnici provozati već do kraja 2019. godine.
Kamen temeljac postavljen je 2015, simbolično, 19. avgusta, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, kada ga je osveštao episkop Žički Justin. Tada se već znalo kuda će prolaziti, gde su stanice, koje veličine će biti kabine.
U brojkama to izgleda ovako: dužina gondole je skoro 9 kilometara (8.950 metara), kapacitet je 600 putnika po satu, imaće 36 stubova, a predviđena visinska razlika od podnožja do vrha je 531 metar.
Ukupno će saobraćati 55 kabina, a putnici će putovati 25 minuta.
Kao novinar koji prati turističke novosti u Srbiji, svratio sam u Čajetinu, u kancelariju Javnog preduzeća Gold gondola Zlatibor i sreo se sa direktorkom Bojanom Božanić.
Na Zlatiboru tog dana je padala kiša, a ja sam u kancelariji sa 4D uređajem na glavi „ušao“ u jednu od gondola i virtualno se „popeo“ do Tornika.
Ona je za Priče sa dušom ispričala i da će, po rečima autora tehničke dokumentacije i proizvođača opreme, francuske grupacije Pomagalski, zlatiborska gondola biti najduža takve vrste na svetu.
Prva stanica biće u centru Zlatibora, a poslednja na najvišem vrhu ove planine, na Torniku, na visini od 1.496 metara.
„Na toj traci nalazi se mnogo parcela, državnih i privatnih, pa je trebalo rešiti sve imovinsko-pravne odnose. Dobili smo tri dozvole, a nedostaju nam još dve – jedna za međustanicu i druga za 17 stubova koji vode do vrha. Zanimljivo je da smo sa privatnicima i njihovima parcelama sve brzo rešili, a da nas koče državne procedure„, objasnila je Bojana.
Gondola, odnosno žičara, kako je češće nazivamo u srpskom jeziku, imaće i jednu međustanicu kod Ribničkog jezera, na polovini trase. Iako se ono koristi za vodosnabdevanje Čajetine i Zlatibora, postoji plan da ova lokacija dobije turističku svrhu, kako bi se na njoj razvijali sportovi na vodi i slične aktivnosti.
„Ono je biser Zlatibora, a odatle gondola nastavlja do Tornika. Tamo je već izgrađena stanica koja će sa skijalištem činiti kompaktnu celinu. Nadam se da ćemo zajedno prodavati i ski pasove“, rekla je Bojana.
U JP Gold gondola Zlatibor očekuju međunarodni uspeh ovog projekta i smatraju da će Zlatibor na evropskoj i svetskoj turističkoj mapi otići više koraka unapred.
Jedan od ciljeva je da se u narednih 7 do 10 godina na Zlatiboru ostvari 10 miliona noćenja i dolazak oko milion turista i da se njihov boravak produži na 10 dana.
Sada, na ovu planinu dođe oko 300.000 turista koji ostvare oko 1.350.000 noćenja godišnje.
„Skijaši će moći u kabine da uđu u svojim pancericama, a tu će biti i držači za bordove i skije, zimi, i za bicikle, leti. Na Torniku već postoje urađene staze za mauntin bajk, a planiramo da napravimo vidikovac, uz koji će ići adrenalinski sadržaji, ali i programi za one koji žele da uživaju u prelepom pogledu i odličnom vazduhu.“
Pitao sam Bojanu kako su Zlatiborci dočekali ovu ideju?
„Nakon što smo podneli zahteve, i u trenutku kada smo imali probleme sa dozvolama, organizovali smo jednu narodnu mobu. Došlo je dosta ljudi iz ovog kraja, a i iz cele Srbije. Tada smo videli koliko su ljudi srećni što se tako nešto gradi na Zlatiboru, jer su svojim primerom hteli da pokažu da žele da rade na svojoj zemlji.Često se raspituju o rokovima, jer znaju da će ovo biti izuzetna stvar za povećanje radnih mesta, za investicije, za gradnju nove infrastrukture. A pored toga, moći će da povećaju vrednost svoje imovine“, dodala je Bojana.
Ekologija, odnosno zaštita životne sredine jedna je od oblasti na koju će ovo preduzeće posebno obratiti pažnju.
„Želimo da do 2020. godine postanemo prva registrovana sertifikovana ekološka opština u Srbiji. Sa Rudarsko-geološkim fakultetom radimo na unapređenju energetske efikasnosti i istraživanju termalnih voda. Čistimo divlje deponije, recikliramo smeće, merimo nivo buke i merimo polen.“
„Životna sredina na Zlatiboru je očuvana i gledamo da tako i ostane, da ulaganjem u poljoprivredu unapredimo organsku poljoprivredu i zaštitu geografskog porekla proizvoda i da sve spojimo u održivi razvoj zajednice. Gondola se odlično uklapa u ovu koncepciju, jer predstavlja ekološki vid transporta. Kad bude puštena u rad, manje automobila će ići ka Torniku, pa će biti manje izduvnih gasova i prašine. U početku ćemo koristiti pogon na struju, a sa stručnjacima radimo na prelasku na solarnu energiju. Gosti će se od hotela do gondole prevoziti električnim automobilima, a upravna zgrada će biti pametna, zelena zgrada„, najavila je Bojana Božanić tek neke od ideja koje će uskoro prijatno iznenaditi domaće i strane goste na „zlatnoj planini“.
Više o pomenutom projektu saznajte na ovom SAJTU.
Tekst: Nenad Blagojević; Fotografije: Vladimir Josipović; JP Gold gondola Zlatibor; Nenad Blagojević: Tekst je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka www.pricesadusom.com. Potpisati i autora fotografija. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.
