Priče sa dušom

Pozorišna doktorka: Ima 84 godine i brine o glumcima za vreme predstave

Sto dvadeset sa osamdeset! Imate vizu za dug život – rekla mi je primarijus doktor Desanka Savić Koković nakon što mi je izmerila pritisak, a onda mi ispričala svoju Priču sa dušom. Susret smo utanačili jednog petka od 10 do 12 sati, u garderobi broj 26, u Beogradskom dramskom pozorištu, gde volontira poslednjih godina.
Doktorka Savić Koković ima 84 godine i jedna je od retkih, možda i jedina doktorka u beogradskim pozorištima koja brine o zdravlju glumaca i pregleda ih pre nego što izađu na scenu. Ne propušta premijere i pretpremijere, kao ni predstave u kojima glumi Milena Dravić ili neko od starijih glumaca. Kaže da mladim umetnicima i ne stigne da izmeri pritisak jer dođu pola sata pre predstave, pa jedva stignu da se našminkaju i presvuku u kostim.
– Dok sam radila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, tadašnji upravnik Jovan Ćirilov rekao mi je da su jedine dve osobe koje imaju pravo da otkažu predstavu – upravnik pozorišta i lekar. Dva puta sam to uradila: jednom zbog nervnog sloma i drugi put zbog lošeg psihičkog stanja glumca. Čak i kad su prehlađeni, glumci ne žele da izgube predstavu – priča mi doktorka.

Doktorka iz pozorista 006_1400x1050

Doktorka ne gleda turske, španske, indijske i druge serije, već samo domaće. Na radiju, koji je uključen cele noći, sluša Beogradsku razglednicu na Studiju B i omiljenog voditelja Veljka Pajovića

Desanka je specijalista opšte medicine i omiljena je u Beogradskom dramskom. Dok smo razgovarali, zaposleni u pozorištu su više puta kucali na vrata garderobe, ne bi li svratili na pregled u pozorišnu „ordinaciju“.
– Dolaze mi iz tehnike, uprave, marketinga, nekadašnje propagande. Na dan predstave stižem dva sata ranije, takva su nekad bila pravila, a od glumaca sada jedino Milena Dravić dođe u 18 sati. Glumci su najdivniji pacijenti, zrače pozitivnom energijom i svi žele uvek da budu mladi i zdravi – objašnjava mi.

Lekarsku karijeru počela je 1958. godine kada je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Nakon toga šest godina je radila u Beču, u najvećoj izotopnoj stanici u Evropi (majka joj je poreklom iz prestonice Austrije, a otac iz Knjaževca), zatim dobila licencu u prvoj generaciji diplomiranih turističkih vodiča i bavila se tim pozivom, a onda se 1969. godine zaposlila u Domu zdravlja Vračar, gde se penzionisala nakon 30 godina.
– Oduvek sam volela volontiranje. Iako u Klubu penzionera Vračar jedna patronažna sestra zvanično meri pritisak, ja utorkom dobrovoljno pregledam penzionere, poslušam im pluća i srce, pogledam analize. U Jugoslovenskom dramskom sam radila od kraja osamdesetih, a u Beogradskom dramskom od 1999. godine. Ranije sam dobijala 8.000 dinara mesečno, a poslednje tri godine volontiram. Imam i dve starije bolesne drugarice koje obilazim – iskrena je Desanka.

Doktorka iz pozorista 007_1400x1050

Pozorište voli od studentskih dana, a prvi novac zaradila je na sceni: 1.000 dinara dobila je od Centralnog komiteta za ulogu Jelice u predstavi Laža i paralaža u Knjaževcu

Sa ovom ženom vedrog duha možete razgovarati satima, a ona će za svaki događaj vezivati neverovatne detalje, čak i datume i imena od pre dvadeset i kusur godina, koje bez greške pamti.
– Moj radni dan počinje u 6.30 i završava se u 17.50 sati kada uključujem televizor, koji gledam do 23 sata. Kvalitet programa na radiju i televiziji katastrofalno pada u poslednjih deset godina, a srozavanje je počelo devedesetih. Jedina televizijska stanica koja drži nivo programa je RTS Digital. Pratim vesti radija Slobodna Evropa i dnevnike televizija B92, RTS i Studio B, i izvlačim zaključke. Uuu, pa ja bih mogla studiju da vam napišem o padu helikoptera – kaže doktorka, koja je svojevremeno bila kopilot aviona pajper.

Doktorka iz pozorista 015_1400x1050

Dramaturškinja Slavenka Milovanović došla je da izmeri pritisak i da predloži doktorki da o njenom životu uskoro napiše knjigu

Desanka živi sama u Beogradu, suprug Siniša je preminuo, a sin Milan je u Americi, u Ročesteru, sa suprugom Anom, sinom Markom i ćerkom Lanom. Baka ih je do sada posetila šest puta.
– Prošle godine bila sam od novembra do jula, ali ne verujem da ću više ići. Polomila sam kičmu i nije mi lako da sama menjam tri i više aerodroma.
Pošto su pacijenti ispred garderobe čekali na pregled, zamolio sam doktorku da mi otkrije i delić tajne njenog vedrog duha i dugovečnosti.
– Volite ljude i svoj poziv, budite filantrop. Celog života jedem jela zdrave srpske kuhinje. Dva dana spremam kuvana jela poput sarmi, punjenih paprika, pasulja, a onda dva dana jedem suvu hranu. Petkom ručam palačinku u obližnjoj palačinkarnici. Uvek u frižideru imam beli sir i sveže povrće. Eh, samo da probate moju šopsku salatu… – rekla mi je na kraju razgovora doktorka Desanka Savić Koković.

Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: