Priče sa dušom

Super ideja za bicikliste: Napuštene pruge postaju zelene staze

Otkako je u njen život ušao Njegovo Veličanstvo Bicikl, Smiljana Popov (38) je shvatila da joj se svakodnevica i kvalitet života mogu promeniti: postala je pokretljivija, radosnija, počela je i sama da uživa u pejzažima svog grada koje nije toliko primećivala, ali i da manje ulazi u gradski prevoz, u gužve, nervozne sirene.

Smiljana 4, foto Dejan Zivancevic_1024x678

Projekat je podržalo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Kao svojevrsna biciklistička ambasadorka, novinarka televizije Studio B i autorka emisije Beograd za početnike, nedavno je učestvovala na međunarodnoj konferenciji povodom projekta „Mogućnost transformisanja napuštenih železničkih pruga u Srbiji u zelene staze” na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Iako su skoro sva mesta na mapi pruga zvučala primamljivo: Ruma – Vrdnik, Ćuprija – Ravna Reka, Aranđelovac, Dolina Jerme, Lajkovac, Užice – Vrutci, Sombor – Apatin, Požarevac – Malo Crniće, Rakovica, Priboj, prva lokacija kojom bi Smiljana volela da se provoza je zelena staza na nekadašnjoj pruzi Čačak – Ovčar Banja.

Mapa Srbije sa trasama_562x768

Mapa napuštenih pruga koje ovim projektom treba da postanu zelene staze za bicikliste

– Raduje me svaka inicijativa koja je posvećena biciklističkijem, zelenijem, humanijem i zdravijem Beogradu i Srbiji. Razvijeni svet odavno je shvatio da je recept i ključ urbanog planiranja srećnih gradova podređivanje javnih prostora ljudima, a ne automobilima. U Srbiji je, nažalost, saobraćajna paradigma i dalje automobilska. Krajnje je vreme da se to promeni u korist pešačkih zona, rasterećenja centra grada od automobila, boljeg javnog prevoza, sistema gradskog bicikla i, naravno, razvijene biciklističke infrastrukture, a bogme i kulture – sigurna je Smiljana.

Flajer A5 Lajkovac 2_1024x727Koncept takozvanih „zelenih staza” Evropa i svet već decenijama uspešno i izdašno sprovode, što podrazumeva pretvaranje, odnosno recikliranje napuštenih železničkih pruga i formiranje staza kojima bi se kretali turisti i rekreativci, pešaci, biciklisti, trkači, skijaši, konjanici, odnosno svi učesnici nemotorizovanog saobraćaja. Udruženje ljubitelja biciklizma Jugo cikling kampanja ovim projektom mapiralo je čak 1.300 km napuštenih, zaboravljenih i zakorovljenih pruga u Srbiji, koje su meštani gorko oplakali njihovim zatvaranjem i slanjem čuvenog i voljenog voza Ćire na otpad istorije. Smiljana se i sama u to uverila intervjuišući meštane Umke i drugih beogradskih naselja koja je nekadašnja pruga Beograd – Obrenovac spajala sa Sarajevom i Dubrovnikom, a sela sa gradom.

Smiljana, foto Miloš Tomaš

Ubedljivo najbrži i najsigurniji beg od šizofrene betonske džungle i stresa na poslu je jednostavan skok na bicikl i momentalni dodir vetra u kosi i na licu, kaže Smiljana

– Neka su naselja i gradovi i nastajali upravo zbog pruge, poput Mladenovca. Kako reče jedan obrenovački pesnik: „Železnica je ideja o spajanju svetova i naroda”. Pričali su mi meštani Umke da su protestovali protiv zatvaranja pruge, a zabeleženo je da su na ispraćaju Ćire u Senjskom rudniku žene povezale crne marame, kao na sahrani; u drugim pak mestima bili su to svečani ispraćaji sa cvećem, sa mnogo emocija i suza. Kad čujete od meštana koliko je Ćira bio neraskidivi deo života generacija, da su se satovi navijali po njemu, a stanovnike Umke je njegov pisak budio za odlazak na pijacu ili fabriku. Ovaj projekat je važan, jer te su trase utabavane i korišćene decenijama, a sada tavore u zaboravu i nevoljenosti i čekaju neki novi život – objašnjava Smiljana.

Ovakva vrsta reciklaže ne iziskuje velika ulaganja, a daje mnogo: na napuštenim prugama već imamo utabane staze i rute koje prolaze kroz božanstvene predele prirode, samo ih treba pretvoriti u zelene staze pa da počnemo da se vozimo, trčimo, šetamo.
– U takvim projektima često se obnavljaju atraktivni delovi starih pruga na kojima se ponovo uvode turistički vozovi (kao Šarganska osmica), napuštene železničke stanice pretvaraju se u muzeje, a često se i na još uvek sačuvanim šinama koriste posebna vozila koja se kreću prugama uz pogon pedalama. Otuda Jugo cikling kampanja predlaže i svojevrsnu turističku atrakciju koja je potpuni hit u Francuskoj, Americi i Južnoj Koreji, takozvani rail bike, ili kako oni skovaše novi pojam u jeziku našem – šinocikl. Pogledajte na primeru iz Južne Koreje koliko potencijala, radosti i lepote lansiranje šinocikla može da donese.

Smiljana mi priča da se oseća zdravije i slobodnije na biciklu, i mašta o tome da svoje iskustvo dožive i njeni sugrađani.

– Potpisujem da bismo svi bili zdraviji, rasterećeniji i da bismo živeli u srećnijem gradu, ako bi beogradske ulice bile mnogo više za pešake i bicikliste, no za automobile. Statistike pokazuju da zemlje sa najvećim brojem korisnika bicikala imaju najniži procenat gojaznih, da manje koriste bolovanje i da im je telesna težina, verovali ili ne, kao da su deset godina mlađi! Istraživanja dokazuju da vožnja bicikla smanjuje rizik od kardivaskularnih bolesti, jer usporava puls, a srce radi zdravije, poboljšava mišićni tonus, cirkulaciju, metabolizam, ali i mišiće na leđima i samu kičmu. O hormonu sreće koji bicikl proizvodi u neograničenim količinama, da i ne govorimo – kaže Smiljana i dodaje da bi volela i da se provoza i zelenim stazama van granica Srbije: Italijani imaju 1.000 km na nekadašnjim prugama, Španci 2.200 km, a za Srbiju bi, kako kaže, bilo dobro da krene barem sa prvih 100 kilometara.

Pogledajte film Evropske asocijacije zelenih staza koji dobro ilustruje ovu priču:

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)

Fotografije: Dejan Živančević, Miloš Tomaš, Marija Timotijević, privatni album

 

komentaraNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.