Priče sa dušom

U društvu ORLOVA i istorijskih junaka: Vratila se u rodni kraj i postala jedinstveni VODIČ NA CERU

„Dočekaće vas cerske vile, dobrodošlicu će vam poželeti šumska majka, a sve to će vam ulepšati spektakularni pogledi kojima su se divili Feliks Kanic, Vuk Karadžić, Milan Đ. Milićević. Ovo je jedina planina u svetu koja ima svoj marš i svoju himnu, zahvaljujući slavnoj prošlosti – ovako Ana Pavlović (45) iz Šapca, licencirani turistički vodič i jedini specijalizovani za Cer, poziva čitaoce Priča sa dušom da dođu na planinu na kojoj se prepliću legenda i stvarnost i na kojoj se stvarala istorija Srbije, Evrope i sveta.

Poseta članova UTVS Ceru

Anina sezona traje od aprila do novembra i iako Cer nije razvijen planinski centar, gostiju ima i u decembru i u januaru

Svoju prvu „Jednodnevnu pešačku turističku turu“ uradila je 2013. godine, a posle je kreirala još nekoliko autorskih, među kojima je turistima najzanimljivija „Šetnja kroz legende i mitove“. Najduža Anina tura je 13 km i traje od 11 do 18 časova, ali, kako kaže, nije naporna jer se ne savladavaju velike visinske razlike. Šančine su najviša tačka na Ceru do koje se penje sa grupama, a to je i najviši vrh od 687 metara nadmorske visine.

Ana Pavlovic u Vili Albedo_1024x768

Sa Udruženjem EKOS iz Šapca trenutno radi na tome da Cer dobije status zaštićenog područja

– Posle devet godina u Beogradu, gde sam radila u turizmu i nekretninama, vratila sam se u Šabac svojoj prvoj ljubavi, turizmu. Te 2010. godine nekoliko entuzijasta je započelo razvoj turizma na Ceru, a ja sam im se pridružila i napisala prvi „Predlog za razvoj održivog turizma na planini Cer“. Shvatila sam da se termini „turista“ i „turizam“ upotrebljavaju samo u stručnim i naučnim radovima, da Cer nema turističku ponudu, stručne kadrove iz oblasti turizma i marketing. A reč je o planini sa ogromnim turističkim potencijalom, čija prirodna lepota ostaje skrivena, jer se vezuje samo za Prvi svetski rat i legendarnu Cersku bitku. Niko nije pričao o ostacima rimskih i vizantijskih utvrđenja, o IBA listi i zaštićenim vrstama ptica, o banjskom i verskom turizmu, turizmu sećanja, aktivnom i sportsko- rekreativnom turizmu, o nematerijalnom kulturnom nasleđu – seća se Ana.

150 najboljih osnovaca iz Šapca na Ceru

Za 150 najboljih đaka iz Šapca organizovala je specijalnu turu

Godinu dana kasnije prijavljuje se za polaganje stručnog ispita za turističkog vodiča i uporedo kroz literaturu istražuje o Ceru, sakuplja podatke od relevantnih naučnih izvora o prirodnim i kulturnim vrednostima i pravi jedinstvenu bazu podataka. Nakon dobijanja licence, istražuje Cersku bitku, otvara marketing agenciju Verden za turističku promociju planine Cer i pokreće Vodičko-informativnu službu.

Vodička foto sa Cera

Dođu joj žene u suknjama i muškarci u papučama, ali pošto brine o bezbednosti turista i cele grupe, Ana ne vodi neadekvatno obučene goste

– Imala sam svoj cilj koji me je ohrabrivao i terao da ne odustajem. Moja ideja je mnogima delovala pomalo suludo i neobično. Međutim, imala sam ogromnu i bezrezervnu podršku majke, sestre i njene porodice, a tada, kao i danas savetnik i neka vrsta mentora mi je moja poštovana profesorka dr Snežana Štetić, bez čijih sugestija, saveta i smernica mnogo toga ne bih uspela da ostvarim. Kada mi je moj prijatelj Zoran Kikić ugovorio gostovanje na lokalnoj RTV AS, dala sam intervjue i za šabačke Podrinske novine i emisiju Knjiga utisaka na RTS-u – objašnjava Ana, koja ubrzo počinje sa sarađuje sa Micom Kovačević, vlasnicom Vile Albedo, a već 2014. godine, kada je obeležena 100. godišnjica Cerske bitke, postaje zvanični turistički vodič za planinu Cer, Turističke organizacije grada Šapca.

Na planini Cer Ana Pavlovic vodic_1024x682

Naučila je da oseti planinu i njene ćudi. Do sada joj se nije desilo da je nevreme zatekne na otvorenom, a ukoliko vidi da se oluja sprema, Ana otkazuje turu

– Kao detetu, bilo mi je zanimljivo da se penjem po lovačkim čekama, da se šetam po mističnoj šumi, livadama, ostacima utvrđenja. Odrasla sam uz priču da je Cer legendarna planina, da su vojvoda Stepa i cerski ratnici pravi junaci Srbije. Moja ogromna ljubav prema Ceru, moje poznavanje njegove slavne prošlosti potiču od mog tate, koji je bio profesor istorije, a rođen je u Trbosilju, na južnim padinama. Tatin otac, moj deda Dimitrije Pavlović, bio je učitelj u Tekerišu i narodni poslanik u Kraljevini Jugoslaviji. Sahranjen je u okviru Spomen-kompleksa u Tekerišu. Sa ponosom kažem svima da sam rođena u Šapcu, ali da sam sa Cera!

Ruza Todorova_1024x529

U planinskoj kući i restoranu Ruža Todorova obavezno popije kafu (foto: Lazar Jahurić i Ljubomir Pejić)

Ana uglavnom radi sa domaćim turistima, ali je imala i nekoliko grupa iz Austrije, Švajcarske i Hrvatske. Na turiste najjači utisak ostavlja priča o Cerskoj bici i to baš o 19. avgustu 1914. godine, o borbi koja je odlučila ishod cele bitke.

– O njoj govorim na mestu na kojem se odigrala, gde turisti imaju priliku da osete taj momenat junaštva i hrabrosti, i da se poistovete sa svojim precima i sa cerskim junacima. Vole i priče o tome kako su rimski vojnici živeli u vojnim utvrđenjima, o vremenu praistorije, ali i o vladavini kralja Dragutina Nemanjića i o dubrovačkim trgovcima koji su jedno vreme bili vlasnici rudnika Srebrne rupe kod Tekeriša. Cer je planina sa brojnim vidikovcima sa kojih se vide panorame Jadra, Pocerine, Mačve, Valjevskih planina, Drine, Bosne, Avale – otkriva Ana.

Ana Pavlovic i Nenad Blagojevic u vili Albedo_1024x768

Ana i ja upoznali smo se u Vili Albedo u selu Varna

Poseta članova UTVS Ceru 2

Sa kolegama iz Udruženja turističkih vodiča Srbije

Njeni turisti u prilici su i da vide zaštićene vrste ptica, ali, kako kaže, samo onda ako se orlovi, detlići i ševe ne prave mnogo važni.

– Svakako uvek mogu da ih čuju, jer Cer odzvanja od cvrkuta ptica. Što se tiče daždevnjaka, on ne može da se vidi često, ali je zaista zanimljiv prizor kada se pojavi.

Ana se na Ceru oseća srećno i ispunjeno. Uživa u šetnji sa turistima ili sama, voli šumske staze kroz bukove i hrastove šume, šuštanje lišća i zrake sunca koji se probijaju kroz krošnje drveća.

Kada nisam sa grupom, društvo mi prave orlovi i druge ptice. Cerska jutra uz prvu jutarnju kafu su božanstvena, dok gledam kako se rađa sunce i vidim orla koji visoko, kružno leti na nebu. Tokom noći čini se da možete da dotaknete zvezde, jer su najlepše i najvidljivije iznad Cera. One vas teraju da mu se uvek vraćate, jer ne možete bez te lepote i bez tog mira – ispričala mi je Ana i pozvala čitaoce Priča sa dušom da ovog leta navrate na planinu koja čuva milion priča.

  • Putopis o Lipolistu kraj Šapca i festivalu Ruže Lipolista pročitajte na ovom linku.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija je u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Ana Pavlović, privatna arhiva, Nenad Blagojević

 

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: